Smeh kao lek

Kad se neko odluči da celog života pomaže ljudima na jedan način a onda oseti sopstveni dar i potrebu da im pomogne i na drugi način to se onda zove – dr Dušanka Stevović Gojgić. Mnogi su slavni pisci bili u isto vreme i lekari setimo se samo Antona Čehova i Laze Lazarevića ali nisu pisali isključivo o pacijentima i nisu vredno kao doktorka Dušanka skupljali bisere iz ordinacije. I ne samo iz ordinacije nego i sa telefona hitne pomoći u kojoj radi. I nije bilo dovoljno samo ih sakupiti nego i imati duha da se uobliče i sastave u celinu kao što je ova knjiga. A ti biseri smo u stvari svi mi. Mi kao pacijenti sa svim svojim manama vrlinama neznanjem lukavošću bahatošću pa i nepismenošću. I takvima kakvi smo dr Dušanka se ne ruga već samo dobronamerno pokazuje sliku našeg društva sa vidljivim naporom da ga popravi da ne kažem izleči. A izlečenje zavisi i od samog pacijenta.