One

Ono što karakteriše ovu neobičnu izrazito autorsku i izrazito ličnu knjigu kratkih i do emocija sažetih priča jeste jezik i mišljenje književnog predstavnika najnovije ovovekovne urbane generacije. To je generacija odrasla mimo posebne društvene pažnje na ivicama roditeljskih nerava i kućnih krovova stasala u soliterima i oblacima i sa takvim pogledom na svet. Autor Danijel Čehranov je izrazit generacijski tip. I svoj tip. I on to dobro zna i pokazuje u ovoj knjizi. On je u njoj praveći se narcisoidni cinik uverljiv lik koji iz svoga retrovizora u samo svojoj vizuri gleda na svet svoje generacije. Svestan je i zahtevan pripadnik generacije kojoj je malo potrebno da se „prevaziđe dupla nula”. U svim ovim pričama situirani u generaciji i sa generacijom oni su on. Takvim se pokazuju. Takvim ih prikazuje. Nisu sigurni u društvu ali su sigurni u sebe. Uvek znaju šta hoće a hoće šta im je dostupno. Hoće što im je nadohvat ruke pa i zagrljaja. Karakteriše ih novi sarkastični romantizam. Ne mogu bez ljubavi mada se u njoj smaraju. Ljubav im je tajna koja se deli. Vole se sa stvarima koje vole. Govore škrto ali bez ostataka i prećutkivanja. Sve im je „podvučeno muzikom epohe”. Kuliraju fejkuju i fircuju ali i grizu. I kada ljube. Zato su i ranjivi. Svoje obrazovanje ne ističu već podrazumevaju. Neka prepotentna snaga im je i u strahu od sopstvene krhkosti. Zato se njeni pripadnici osećaju razbijenim – u pojedince. Hrabri su i da zaplaču. Ove priče u prvom licu generacije koja za svoj beznadežan društveni položaj nikoga ne krivi a sebi ne oprašta u kojima se ljubavlju spasava kipe od poezije i erotike kao ispevane priče i ispričane pesme. Da bi se izbegle: sladunjavost poezije i bizarnost erotike priče su ispisane svedeno u poetički neočekivanim ali veoma efektnim paradoksima poentirajući skoro svaku. Paradoksi su uvek dobra intelektualna odbrana ranjivih pa su to i u ovim pričama. Međutim u ovim pričama paradoksi neočekivano pokazuju i pravu meru ljubavi. Dar za paradokse je zaista redak dar. Ovladavanje njima traži punu saglasnost intelektualne snage i umetničke veštine što je autor ove knjige upečatljivo postigao.