Zaštitnica umetnosti i druge priče

Priča o zaštitnici umetnosti smeštena je u vreme Austrougarske. Locirana je u Vojvodini a piščeva namera je bila da pokaže jednu običnu porodičnu sliku u kojoj je glavna junakinja Natalija miljenica svoga dede bogatog prečanskog salašara. Naime pritisak stvarnosti na umetnost utiče dvojako. Primarno katastrofalno jer umetnost koja ne sumnja u stvarnost nije ni bogu ni ljudima ugodna. Danas i ovde to se posebno vidi u pokušaju da se zarad priznanja umetnici udvaraju vlastodršcima. Podjednako 1945. Brozu devedesetih Miloševiću a posle petooktobarskih promena i novim vlastima.Brana Crnčević je po svojoj vokaciji pre svega borac. Borac za najstarije i najviše vrednosti: istinu pravdu slobodu čestitost narod. Kao i svi veliki satiričari (od Aristofana i Juvenala preko Gogolja do danas) koji su svom narodu izgovorili najpotsmešljivije i najgorče reči i Crnčević je konzervativac i tradicionalista (u najboljem smislu tih značenja) i patriota od formata. (Zar sumorni i kao pelen gorki Sterija nije pečatao rodoljubive tragedije zar Stevan Sremac nije pisao srednjovekovne romantične pripovetke zar Nušić nije patetizovao „Hadži Loju” i vodio protestne nacionalne povorke po Beogradu?) Od tog krupnog zrna je i lirski pesnik Brana Crnčević prekorno zamišljen nad sudbinom svoga naroda nad njegovim manama i obmanama nad njegovim kratkim pamćenjem. Borislav Mihajlović Mihiz