Nivo za napredne

Alek Popov se u svom maniru otvoreno ismeva pojedinim bugarskim ali i slovenskim osobinama a njegovi dobro znani motivi – opšta nekultura neznanje nepoštenje (ne)snalaženje bahatost – ptisutni su i u svim pričama Nivoa za napredne. Uz to još su im pridodati i kafkijanski zapleti i neočekivana rešenja.U britkoj kritici bugarskog mentaliteta Popov ne štedi ni sveobećavajući Zapad (naročito u pričama koje se bave prostorom bivše Jugoslavije). Ta autorova oštrina i gruba iskrenost ponekad su prosvetljujuće a uvek duhovite – do suza; no beskompromisnost cinizma ironije i crnog humora ponekad dovedenog do nelagode zalečena je jasnom dobronamernošću i željom da ljudi i svet oko njih – budu bolji. Autor ipak kao da nam poručuje da taj proces teče veoma teško i sporo. Da li zato što je to zaista tako ili samo zato da bi sebi obezbedio još dovoljno materijala za ismevanje a zarad dobrobiti čitaoca i njegove književne zabave?Kako god bilo Bugarska i Istočna Evropa (a bogme i ceo svet) još su prepuni apsurda i paradoksa. A Alek Popov srećom još piše i opisuje...