Arhitektura pozorišta XX veka

Radivoje Dinulović usmerio se na istraživanje oblasti koja nije bogato zastupljena u našoj naučnoj literaturi. Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati obrađen je pomoću naijizraženiih pojavnih oblika pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini. Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture. Autor s mnogo razloga daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi od grčke i rimske klasike preko renesanse u Engleskoj i Italiji baroka u Italiji i Francuskoj pozorišta XVIII i XIX veka do modernih ideja. Tako pripremljene on nas privodi idejama koje porađa moderna idejama o scenskom prostoru umesto o scenskom dekoru idejama koje i danas u teatru traže svoju kreativnu primenu. Studiozan višegodišnji rad na prikupljanju materijala dokumenata arhitektonskih planova i programa a naročito ilustracija podvrgnut je rigoroznoj tipologiji zarad ustanovljavanja geneze i samosvojnosti fenomena koje autor razmatra. Polazeći od teorije i uz odgovarajuću analizu dr Dinulović u ovoj knjizi izlaže materiju u apartnom trojedinstvu: enciklopedijskim istorijskim i kritički problematizovanim postupkom. Ova knjiga dragocen je i u nas jedinstven doprinos kreativnom razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Autor s posebnom pažnjom upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom napomenama bibliografijom i ilustracijama.