Rihard Vagner: konstruktor "istinske" realnosti

Konstruktor "istinske" realnosti Rihard Vagner podredio je čitavo svoje umetničko i intelektualno delo promeni postojećeg sveta za koji je smatrao da propada. Zarad pokretanja procesa regeneracije i njene konačne realizacije Vagner je utemeljio i Bajrojtske svečanosti svojevrsnu umetničko-religioznu pozorišno-svečarsku instituciju. Bajrojtske svečanosti su prema njegovoj zamisli postale jedinstveno mesto i jedinstvena prilika da publika ne samo vidi/čuje Prsten Nibelunga i Parsifala u kojima je Vagner umetnički konstruisao "istinsku" realnost nego i da ta dela oseti kao "komad svetle budućnosti". Korak po korak rekonstruišući intelektualni i umetnički razvoj nemačkog kompozitora kao i istorijski kontekst i tradiciju na koju se oslanjao Dragana Jeremić-Molnar detalnjo objašnjava proces sazrevanja i uobličenja Vagnerove vizije sveta i uloge umetnosti u tako vidjenom svetu: njegov cilj bio je da posetioce Bajrojtskih svečanosti izloži snažnom utisku da prisustvuju nečemu zaista realnom navede ih da osete duh zajedništva i podstakne ih da doživljenu "istinsku" realnost učine zaista stvarnom pokretanjem lanca političkih socijalnih moralnih i kulturnih promena u Nemačkoj (i čitavom svetu).