Devet soba sreće

Devet soba sreće ukazuje na najčešće samodestruktivne obrasce ponašanja i nudi ključne procese koji će pomoći čitateljkama da dovedu svoju emocionalnu arhitekturu u red. Kada su sve sobe „čiste“, autorke nam otkrivaju kako možemo posvetiti vreme sebi i saznati šta nam je najvažnije ? otkrivanje strasti i svrhe koje će učiniti da povratak u ostatak naše kuće predstavlja zadovoljstvo bez obzira kakve nas nesreće i zbrke očekuju. Kada budete pročitale ovu knjigu, drugačije ćete razmišljati o stvarima koje vas koče i moći ćete da vodite srećniji život ispunjen radošću u svakoj sobi vaše emocionalne kuće. U kojoj sobi se nalazite? Pitajte bilo koju ženu kako se oseća. Čak i kada spolja sve izgleda sasvim u redu, verovatno je bar jedno (što može izgledati neznatno u poređenju s ostalim) kopka, oneraspoložuje, tišti: Predebela sam. Muž mi ne pomaže dovoljno u kući. Drugarica će se naljutiti ako joj ne uzvratim poziv. Zašto se moja deca ne trude više u školi? Posao me ne ispunjava. Šta li se dogodilo s onim mojim bivšim dečkom, onim koji je otputovao? Bez obzira da li je reč o obimu naših butina ili stanju na bankovnom računu, kao da uvek postoji nešto što se ne uklapa u naša visoka merila ? i dozvoljavamo da se nezadovoljstvo prelije u druge oblasti našeg života i sprečava nas da uživamo u svemu onome što je potaman. U knjizi Devet soba sreće Lusi Danziger, glavna urednica časopisa Self, i doktorka za žensko psihičko zdravlje Ketrin Birndorf koriste metaforu kuće kako bi nas oslobodile te pojave. U toj kući se u dnevnoj sobi bavimo prijateljstvima i društvenim životom; u spavaćoj sobi istražujemo bliskost, ljubav,veze i seks; kupatilo je namenjeno zdravlju i predstavi o našem telu; kuhinja je za ishranu i podelu poslova... Naša „unutrašnja kuća“ može imati osam divno uređenih, čistih i urednih soba i jednu neurednu, a ipak ćemo se usredsrediti baš na naurednu.