Ječam i kaloper

Svoj književni rad Rajko Petrov Nogo smešta uglavnom u stihove zato neobično deluje što se njegova najnovija knjiga Ječam i kaloper (objavljena u izdanju SKZ i “Beogradske knjige”) pojavljuje u – proznom ruhu. Milosav Tešić smatra da je osnovni razlog za takav umetnički postupak to što pesnik sve ono što “nije mogao smestiti u svoj visokoestetizovan i sažet a u ponečemu i restriktivan stih” našao način da “slobodnije i ritmički drugačije uobliči”. A sam Nogo to ovako obrazlaže:- Svaki je novi književni tekst glosa nekih pređašnjih tekstova sopstvenih i tuđih. A i stari i novi i pređašnji i tuđi u krajnjem izvodu glosiraju onaj još nepročitani Prvi rukopis nepročitan iako se danonoćno pred našim očima ponavlja. Tako i glosa Ječam i kaloper htela bi da bude jedna jezičko-muzička kutijica spakovana u četiri “strofe” s prološkom i epiloškom pesmom. Reč je o oksimoronu: spolja prozni sintaksički nizovi iznutra poezija. Ječam je žito “seme plemenito” i od njega se živi; kaloper je Bogorodičin cvet porodične sloge ono za šta se živi. Kaloper raste i miriše oko kuće naročito kad kuće nema. Ječam i kaloper sećanja. Uspavanka prve sreće i prvog bola.