Šta se to dođavola dogodilo sa nama?

Ima svetih pesnika koji čitavom čovečanstvu treba da objave kakav je život u čemu je spas i kako treba iskoristiti privilegiju ili prokletstvo postojanja. Ali ima i pesnika koji su zagledani u ponor sopstvenog trenutka čiji su stihovi toliko natopljeni običnošću svakodnevice da je već i čitaocu takvog života - mučno. Ali sa tom stvarnošću kakvu i pesnici žive običan čovek ne zna šta da učini a pesnik je pretvara u pesme koje bi mogle nešto da znače čak i onome ko svoje dane obično nakrca porodičnim traumama besmislenim putovanjima dobrim opijanjima i mučnim buđenjima. Tek poneki trenutak ljubavi što bljesne između čak i gadnih ljudskih bića trenutak sa ćerkom ili sličica tuđeg besmisla koje je još odvratnije jer je neprepoznato pokaže kako bolje duše i iz sopstvenog ponora gledaju visoko. Zbog toga postoje pesnici. Pišući sa besprimernom težinom o jednom ovakvom doživljaju života i sveta rugajući se sebi i piscima svojoj čuvenoj ženi i poznanicima pišući u verističkom tonu sa malim prostaklucima koji mu daju pravu boju ovaj pesnik je napisao zbirku pesama koja zahvata i prevazilazi sve ove teme. Zbacivši sa sebe svaku masku i svaku iluziju koja se gradi oko mitskog lika stvaraoca pesnik se u ovoj zbirci pojavljuje kao živo i upravo zbog tereta i odvratnosti života vrlo dopadljivo biće. Posle ovih stihova otpili biste gutljaj vina sa njim na terasi glupog letovališta okruženi idiotima koji ne znajući šta bi sa sobom nekuda hrle dok vam je neko najdraži daleko predaleko čak i ako je iza vas u sobi. Iza vas je zapravo u ovoj zbirci ceo svet. - Aleksandar Jerkov