Gitanđali

Danima sam uz sebe nosio rukopis ovihprevoda čitajućiga u vozovima ili na spratu autobusa u restoranima ičesto sam bio primoran da ga zatvorim da neki stranacne bi primetio moju ganutost. Ove lirske pesme - koje suu originalu kažu mi moji Indijci pune suptilnog ritma neprevodive prefinjenosti boja metričke inventivnosti - usvojoj misli prikazuju svet o kome sam čitavog života sa-njao.Rabindranat Tagore piše muziku za svoje reci i osoba usvakom trenutku shvata da je on tako bogat tako spon-tan tako smeon u svojoj strasti tako pun iznenadenja zato Što čini nešto što nikada nije bilo strano neprirodno ili nešto što treba braniti. Ovi stihovi neće ležati u malim lepo odštampanim knjigama na damskim stolovima koje lenjo okreću stranice kako bi uzdisale nad životombez smisla stoje na kraju krajeva sve što znaju o životu niti će ih nositi studenti sa fakulteta da bi ih odložili sastrane kada krenu u pravi život već će ih kako generacijeprolaze na putu mrmljati putnici i veslači na rekama.Ljubavnici će čekajući jedno na drugo otkriti dok ihbudu mrmljali da je ova ljubav Božja magični zaliv ukome se njihova loš gorča strast može okupati i obnovitisvoju mladost. Čitav narod Čitava civilizacija koja jenama neizmerno strana kao da je preneta u ovu imagi-naciju; pa ipak nismo ganuti zbog njene neobičnosti već zato što smo naišli na sopstvenu sliku kao da smoprošetali Rosetinom vrbinom šumom ili čuli možda prvi put u književnosti sopstveni glas u snu"."V.B. Jejts"