Đavolov drug

Za tri i po decenije u petnaest pesničkih knjiga (Prisustva, Smrt u stolici, Ždrelo, Ognjena kokoš, Pogani jezik, Ruglo, Napast, Potukač, Tamne stvari, Neznan...) stekao je Novica Tadić ugledno književno ime i na trenutke uživao glas pesničkog princa svoje generacije.

I nove pesme ovog pesnika „oživljavaju“ u ramu savremenog grada. Njihov subjekat i dalje je usamljeni hipersenzibilni lirski filozof. Ironija smrti i drama života odvijaju se međutim u emotivno-religijskoj ravni – u saodnosu između đavola i Boga koji svaki na svoj način privlače pesnika.