Konj bez jahača

Značka savremene beogradske i srpske boemije Grobarov je pesnik i to ukleti pesnik" kako su nekada nazivali boeme. Ukleti pesnici su oni koji ne čekaju da im "naidje inspiracija" da ih neka viša sila časti nadahnućem već sami kreću u potragu za "iskrama duha" kako ih naziva Velimir Hljebnikov u susretu "iznenadjenjima duše kako ih naziva Šiler. Na tom Putu ka nadahnuću pesnici neminovno nailaze na prepreke i izazove nekad u tečnom alkoholnom stanju nekad u psihodelnom stanju duševnog "prvoklasnog haosa" kako bi to nazvao Stanislav Vinaver. Savladjujući te demone pesnici navlače na sebe plašt ukletosti. Oni svoj gradjanski ugled i svoje zdravlje pa i život prinose na oltar Poezije! Posle tih žrtava njihovo ime počinje da svetli ukazujući sledbenicima na zamke i iskušenja tog Puta. Jakov Grobarov se danas u Beogradu oseća carski. Sve što učini sve što kaže sve što stvori i sve što poruši sve što prećuti i sve što zabrblja i zabrlja pretvara se u priču u anegdotu u legendu i postaje opšte dobro. Svi će mu platiti piće ako je žedan i svi će ga nahraniti ako je gladan! I svi će se pomoliti Bogu da nam još dugo potraje! Beograd bez Grobarova bio bi prilično pust! "