Smrt Smail-age Čengića

Više od jednog i po stoleća posle prvog objavljivanja (1846) “Smrt Smail-age Čengića” i dalje važi kao jedno od klasičnih i istovremeno uzornih pesničkih dela svoga vremena. Poput Petra II Petrovića Njegoša s kojim je poređen i čija je ličnost s razlogom dovođena u vezu sa njegovim Smail-agom i Ivan Mažuranić (1814-1890) je bio i pesnik i državnik onaj ko kazuje o svetu i onaj ko uticajno deluje u njemu u isti mah. Etos kolektiva i zajednice nasuprot psihologije pojedinca i individue - to je „misao vodilja Mažuranićeve slavne poeme. Smail-aga kao „negativni junak" prikazan je kao zlotvor i mučitelj nasuprot „karakteru" kolektiva u vidu „brđana". Ipak Mažuranićev Smail-aga ispoljava i neka druga htenja i osobine koja mu daju izvesnu „reljefnost" primerenu složenosti umetničke zamisli celog speva čime se uspostavlja ona krhka ali za divno čudo trajna ravnoteža koja zaista uspelo književno ostvarenje čini uvek iznova čitalački intrigantnim i iznutra dinamičnim i živim."