Nedogled

Nedogled određuje mesto (ili stanje?) koje pogled ne može da dosegne i koje se samo može domisliti i imaginacijom učiniti stvarnim ali time se ne otvara prostor aproksimacijama naprotiv. Zapis o nečemu što oko ne može dovideti ne ostvaruje uvek značenje nevidela-nedogleda zato što samo intimni poetski zapis domišljava i postaje slika u vremenu bez znakova. Slika koju može ispuniti samo strepnja stid (na kome pesnik insistira kao na nemoći etičkog uticaja) i poetsko znanje pesme i poznanja sveta. Otuda put do nedogleda nije put do „obećane zemlje“ već put uspostavljanja duhovnih suština jer odlazak je uvek po malo umiranje – mitiziranje.Čitalac iz ove knjige neće poneti gotove ogoljene i apriorističke teze namenjene stvaranju aparatnih misli i slika. Pre svega biće podstaknut da poeziju i kulturu posmatra u njihovoj složenosti dinamičnoj izmenjivosti i višeznačnosti u intelektualnoj avanturi kojom ga pesnik vodi.Petar V. Arbutina