Tropuće

U recenziji ove knjige Vladimir Stojnić zaključuje: „Zbirku pesama Bojana Savića Ostojića Tropuće možemo čitati kao poetski tekst koji kroz tri motivska i formalno različita ciklusa preispituje odnose često povezanih i paralelnih procesa čitanja i pisanja a time i razmatra uloge i odnose pisca i čitaoca. Ovom knjigom autor potvrđuje činjenicu da je danas gotovo nemoguće pisati relevantnu poeziju bez ozbiljnih autopoetičkih promišljanja koja makar i delimično obuhvataju svest o samom činu pisanja i koja se na simbolički način prenose i u sam poetski tekst. Stvar je umešnosti svakog pojedinačnog autora u kojoj meri će ova promišljanja biti realizovana na način koji će predstavljati avanturu i zadovoljstvo za čitaoca.“ Moglo bi se dodati da se na raskršću spajaju tri puta: jedan od njih dolazi od pesnika drugi je čitaočev a treći je put samog teksta. Trebalo bi krenuti svim trima putevima da bi se stiglo do Tropuća ali kojim god da se krene neće se pogrešiti.