Prvi ljubavnik

Ubiti svog glavnog junaka ili od njega načiniti ubicu na svega 2-3 stranice – smatralo se do kraja 19. gotovo veka nezamislivim podvigom. Čehov je u ljudima svoga doba prepoznao univerzalne mane i vrline čoveka i u svom obimnom opusu ustanovio ili začeo gotovo sve oblike modernog kratkog pripovedanja: od lirske proze, kratke priče i humoreske, do jednominutnih i apsurdnih priča. Na meti Čehovljeve neumoljive ironije našli su se licemerje, malograđanština, provincijska učmalost, ćiftinska psihologija, zaostalost, melodram­ski zanosi i jeftine ljubavne patnje, dokolica i pretenciozno morali­sanje o smislu života, izveštačenost i nadmeno mudrovanje o dobru i zlu. Po tome je on do danas ostao nedostižan majstor kratke prozne forme, uvek svež i nov, čitak i prepoznatljiv.