Četiri predavanja o umu

Kozomarina knjiga nije podgrađena uobičajenom akademskom aparaturom u njoj nema nijedne fusnote, ali to nipošto ne znači da smo prepušteni proizvoljnostima slobodnim asocijacijama i uopšte lupetanjima. Upravo suprotno. Kozomarin postupak na jedan plemenitiji način ukazuje na sopstvenu čvrstinu na strogost izvođenja i solidnost strukture: u ovoj knjizi nijedan korak nije napravljen proizvoljno. U onoj meri dakle u kojoj naučni izraz zahteva polaganje računa o svakom potezu pa ga upravo taj zahtev čini tako zahtevnim u toj istoj meri moglo bi se reći da pomoćna aparatura logistička podrška i olakšava posao jer pozivanje na autoritet ili provereni izvor ne samo da skraćuje put nego oslobađa odgovornosti od prelaženja već pređenog puta. Kozomora se odlučuje za drugačiji pristup koji opravdanje pronalazi u sebi samom u sopstvenom jezičkom izrazu u vrtoglavoj igri paradoksa u neočekivanim obratima i uzbudljivim primerima da bi kao svojevrsni (samo)ironijski motiv kroz čitavu knjigu svaka intervencija u uglastim zagradama počinjala upravo kenoovski na isti način: Uzgred budi rečeno.

"Četiri predavanja" izrazito je korisna i strašno lepa knjiga. Ne mora čitalac biti filozofski obrazovan da bi uronio u ovu knjigu, ali opasnost da u njoj savršeno neplanirano ostane potpuno je otvorena.