Srce zemlje

Ničeanski brkovi u ovom Basarinom romanu postaju ne samo paradigma „volje za moć“ – od čije se harizme neće spasiti ni Josif Visarionovič Staljin Kemal Ataturk Vagner Frojd Lu Salome... – već i ubedljiva parabola o patološkim strastima o večnom obnavljanju i preoblikovanju zla u svetu koji se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelja“.Dok se lucidni umovi Evrope napajaju Ničeom Sigmund Frojd savetuje Ataturka da čita Ničea ali da ne dozvoli da ga prevode u njegovoj zemlji Rihard Vagner gradi svoju zadužbinu u Bajrojtu nipodaštavajući Ničeovo učenje dok Niče na Kipru pokušava da napravi luft-balon. Posustala vera u horizontalna levo-desna određenja čoveka vodi ga ka viziji da se jedino uz pomoć tehnologije može „odlepiti“ od zemlje jer se jedino luft-balon ne povinuje „zakonu jačega“.Ali nažalost zemlja je mnogo više od prostoproširene metafore tla srce koje kuca duboko u unurašnjosti daleko je od poznanja dobra i zla.