Apokrifna istorija srpske (post)moderne

U celosti knjigu o kojoj je reč najbolje objašnjava naslov predgovora: Istorija srpske književnosti u novoj perspektivi. Na samo nekoliko strana napred sledi zaključak izveden takođe iz naslova – Postmodernizam nije (književni) zločin. Nadalje autor piše o tome kako bi Venclović čitao Pavića? i – zašto srbska književnost nema Rablea? A urednik Gojko Tešić između ostalog istakao je: „Apokrifna istorija srpske (post)moderne Save Damjanova jeste novo čitanje tradicije uvek izazovno – kao stvaralačka provokacija kao nova priča u formi naučnog teksta; i polemička i otkrivalačka interpretativno ostrašćena puna čudesnih pitanja koja nam srpsku književnu baštinu prikazuju u posdamjanovskom novom svetlu. Čitaćete sa zanosom o postmodernizmu koji (ni) je zločin“... Dakle reč je o intrigantnoj aktuelnoj ali i važnoj knjizi za savremenu srpsku knjižnjvnost.