Krilo vremena se sklapa

U knjizi Krilo vremena se sklapa Mićević govori o trojici francuskih pesnika koji su izvršili značajan uticaj na poeziju  XIX stoleća: Viktoru Igou Šarlu Bodleru i Stefanu Malarmeu.    „Igo je više nego drugi romantičari ’oslobodio’ nekoliko pesničkih generacija od parnasovaca do simbolista pa čak i nadrealista. Igoov uticaj kao pesnika bio je dakle unutrašnji francuski.  Međutim Bodler je nagovestio a Malarme presudno utemeljio jedno moderno doba poezije; njihov uticaj bio je izvanjski prvo evropski pa svetski. Oni su pomogli pesničkim nacijama – koje su se nakon nacionalnog otrežnjenja još maglovito borile sa ostacima tradicionalizma -  da „stanu na noge“ postajući tako deo njihovih baština (to važi i za srpsku poeziju).“