Intertekstualnost Andrićevih zapisa

Citati koje je Andrić uneo u svoje beležnice upućuju na fenomen intertekstualnosti shvaćene kako čitamo u Ženetovim Polimpsestima kao relaacija istovremenog priststva dvaju ili više tekstova" kao "efektivno prisustvo jednog teksta u drugom" čiji je eksplicitni oblik citat a implicitni aluzija. Andrić je međutim mali broj zabeleženih citata uneo u svoja dela dok je najveći broj ostao samo u obliku odvojenih zapisa u sveskama. Tekst u koji bi se oni uključili nije nikada napisan ali bi se mogao vaspostaviti njihovim smeštanjem u dvostruki kontekst što ga predstavljaju misli njihovih autora i misli samog Andrića koji se kroz njih na posredan način izražava."