Drugi svet

Ono što povezuje eseje objavljene u ovoj knjizi (bez obzira da li su posvećeni temama iz istorije ili teorije književnosti ili pripadaju domenu književne kritike) jeste osećanje duboke naklonosti prema tom drugom svetu. Želju da se on shvati mnogo ozbiljnije i u ovom našem „realnom životu“ kao izvorište odgovora o najsuštinskijim pitanjima čovekove egzistencije – koje bi nam zasigurno otvorilo mnogo mudrije puteve u budućnost – umanjuje jedino zebnja od ideološke lupe pod kojom ona počinje da se izučava na „objektivan“ „naučan“ način. Jer svedoci smo danas u svetu književnosti se prilazi sa mnogo više respekta a značaj koji joj se pripisuje nadilazi prostor koji je do sada dolijala u nastavnim programima i u „ezoteričnim“ zajednicama ćutljivih poklonika. Međutim ona je ovoga puta na optuženičkoj klupi a ozbiljnost sa kojom joj se pristupa nema poreklo u velikodušnoj i mudroj proceni neprocenjive vrednosti koju knjiga za čovečanstvo ima već u gnevu uverenja „poniženih i uvređenih“ da se baš u književnosti najbolje prelamaju društveni odnosi moći i podređenosti. Poštujući osećanja onih koji se osećaju ugroženo i marginalizovano ipak se u ovoj knjizi okrećemo drugim vrednostima tražeći odgovore koje možemo pronaći samo tu – u spoju individualne genijalnosti i arhetipskih kolektivnih sadržaja. Otuda su ovi eseji uvek i nimalo uobražen ni samouveren pokušaj da se iz ovog drugog sveta izađe i da se iz njega iskristalisane poruke prenesu uz skromno posredovanje u svet u kome živimo – kao tihi govor večnosti.