Istorijski roman

ta je istorijski roman i da li je taj naziv uobičajen u više jezika dovoljno tačan? Pod istim nazivom ne razume se uvek ista stvar pa bi zbog toga trebalo videti da li se tu misli na oblike pripovedanja kao u romanu dnevniku ili na ljude kao u pikarskom romanu gde se izdvaja pikaro probisvet i pokajnik. Jedan broj istorijskih romana teško je razlikovati od jednog broja onih koji bi spadali u druge romaneskne vrste. I ovde se pripoveda kako u trećem tako i u prvom licu koje su birali Skot (Rob Roj 1818) Puškin (Ogenjeni anđeo 1913) Grevs (Ja Klaudije; Klaudije bog i njegova žena Mesalina 1934) i Margerit Jursenar (Hadrijanovi memoari 1951) čija dela se oblikuju kao uspomene glavnih junaka.