Narečenno

Proza Đorđa Markovića Kodera (1806–1891) kao i njegovo pesništvo predstavlja jednu od najoriginalnijih i najinovativnijih književnih pojava u srpskoj (i ne samo srpskoj!) književnosti XIX veka. Od kratkih lirsko-poetskih fragmenata (pesama u prozi) pa sve do sasvim razvijenih narativnih celina (kratkih priča) Koderov prozni svet odlikuju neponovljiva bujna mitološka imaginacija fantastika i govor simbola sve to naravno dato u svojevrsnoj jezikotvoračkoj šifri koja predstavlja specifičnu oznaku celokupnog njegovog stvaralaštva. Prozni tekstovi ovoga pisca inkorporirani su u njegove spevove ili kao njihov integralni deo ili u vidu „Razjasnica“ koje su osobeni komentari spevova.Koderove proze mogu se iskazati kao mistično-zaumne priče kakve naš romantizam (za razliku od evropskog) nije negovao koje su otvorile vrata simbolizmu avangardi i postmodernizmu.