Zločin i kazna

Nikada niko nije o Srbiji pisao onako dobro kako to čini Boris Dežulović. Njegova dvojaka pozicija Hrvata u emigraciji - jednoj «emigraciji» koja to realno nije - obezbeđuje mu višestruko zgodnu iako beskrajno složenu pa čak i rizičnu poziciju spram koje posmatra i opisuje svakodnevicu današnje Srbije svakodnevnicu koja je najčešće iracionalna i neshvatljiva a prečesto i sumorna. Mapirajući sistematski gotovo iz dana u dan mnoga neuralgična mesta našeg vremena i istorije bilo da su ona obojena nacionalizmom tranzicionim patosom manipulatorstvom društvene i političke scene ili čistim originalno srpskim ludilom uz svu nenadmašivu lucidnost svoje visokoetične političke satire Boris Dežulović nas navodi na razmišljanje i zasmejava do suza. Ali on ujedno čini i nešto mnogo dalekosežnije i važnije: marljivo beleži svojevrsnu hroniku naših vremena. I to kako bi se samo moglo očekivati sa fantastičnim smislom za humor iako njegovim duhovitim osvrtima na sve lokalne neobičnosti prečesto provejavaju tragikomični tonovi. «Zločin i kazna» se otud ne čita samo kao lični osvrt na Srbiju danas kakvom ju je Boris Hrvat-u-emigraciji Dežulović zatekao već kao svojevrsni priručnik za svakog ko namerava da se uplete u bilo kakav odnos s ovom «zemljom čuda» od puko turističkog. Priručnik o tome kako preživeti Srbiju a ne pokleknuti. Svi mi koji u njoj živimo i već godinama kako tako odolevamo najbolje znamo koliko to zapravo nije jednostavno.