Susreti u tami

U svojoj studiji posvećenoj Virdžiniji Vulf Biljana Dojčinović problematizuje i analitički spaja dva složena i nikad do kraja iscrpiva skupa problema sa kojima se na prelazu vekova i milenijuma a s pogledom u neposrednu prošlost sadašnjost a donekle i budućnost suočavaju istraživači književne umetnosti: sakreativnost čitaoca koja se od njega očekuje u čitanju književnih dela ako ona to jest njihovi autori žele da steknu pravo na autentično važenje spisateljske aktivnosti i njenih proizvoda; i drugo s tim povezano pitanje koji metodološki pristupi ili „teorije“ omogućavaju da se ide u korak s takvim zahtevom ili očekivanjem kako bi se pisac i čitalac u delu nekako sreli neka bude i u tami.Razlikovanje spoljašnjeg i unutrašnjeg pristupa ukazuje se kao nedovoljno u svakom slučaju kao nedovoljno iznijansirano ali i kada se istaknu prednosti studija kulture koja se može videti i kao „teorija svega pod kapom nebeskom“ što sa književnošću može imati neke veze a izbegne se i priprosta redukcija na ideološki diktirano istraživanje postaje jasno da delo nije naprosto „sirov pripovedni materijal“ niti je svodivo na okolnosti svog nastanka bilo koje vrste tako da mu se mora kao što je i učinjeno u ovoj knjizi pristupiti kao specifično strukturiranoj (konfigurisanoj smisaono uobličenoj) jezičkoj tvorevini koja je u tom smislu autonomna da se ono što daje značenjski doživljajno dakle kao umetnost ne može zameniti ničim drugim ili drugačije sazdanim.Iz recenzije Dragana Stojanovića