Sto knjiga

Zadatak je da se spase stotinu knjiga. Svejedno je da li iz opsednutog grada ili iz opsednutog sveta. Takvih stotinu knjiga s kojima bi se ako bi nestale sve ostale knjige uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva. Ovom prilikom nije reč o tome da neko sačini katalog lektire za putovanje ili da se iz razbibrige ponese na „pusto ostrvo“ sto svojih omiljenih pisaca nego o tome da se priberu takva dela koja je već odavno trebalo da budu prevedena na sve jezike. Bar jedna od ovih stotinu knjiga bi uvek trebalo da se nalazi na noćnom ormariću kako bi čovek ako ne više ono bar jednu jedinu reč pročitao pre spavanja i od istinskog sadržaja ljudskog bića bar nešto poneo sa sobom kao svetlost u noćnu tamu. Pod stotinu knjiga ne treba podrazumevati sto svezaka. Ova situacija bi izazvala mnoge neobičnosti: kod Getea bi trebalo izostaviti Ekermana ili pesme kod Dostojevskog i Tolstoja sve sem jednog dela kod dvotomnog Platona jedan tom. Stotinu knjiga znači sto životnih dela sto opusa glavninu onoga što čini sto autorskih dela. Tamo gde je reč o samo jednoj jedinoj knjizi kao kod Rablea ili Dantea nema pogađanja. Moderni autori su pak višetomni; kod njih su naslovi knjiga predmet rasprave broj knjiga je otvoreno pitanje.