Istorija sreće

Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim razumljivim ograničenjima) Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše istražuje je u prošlosti prepoznaje u sadašnjosti... A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji. Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: „Možemo biti srećni bićemo srećni trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću“? Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija jedna od mogućnih koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke.