Čovek i društvo

"Među viđenije teoretičare zapadnoevropskog prostora sredine dvadesetog veka spada svakako oksfordski profesor Džon Plamenac. Svojim delom i originalnošću Plamenac je izborio svoje dostojno mesto i prepoznatljivost u odabranoj porodici političkih mislilaca savremenog doba. Nema posebnih knjiga doktorskih ili magistarskih disertacija pa ni zapaženijeg broja enciklopedijskih odrednica koje bi bile posvećene njegovom delu. Ali čuđenju nema mesta ako se ima u vidu da i dela mnogih drugih umnih filozofa i teoretičara nisu bila dužeg trajanja. U senci mnogih instant proizvođenih kvaziinovatora i pomodaraca stajali su i drugi umni mislioci bez velikog smisla i želje za samoreklamiranjem i pompom. Među te umnije a ćudljivije pisce pripadao je i Džon Plamenac. Moglo bi se reći da je u poređenju s mnogim od njih Plamenac malo bolje ali još uvek ne sasvim dobro prošao. Njegovo ime se još pominje u manjem broju ozbiljnih rasprava. To naravno nije dovoljno s obzirom na njegov teorijski opus i ako se žele sačuvati i razvijati dosadašnja dostignuća i tekovine političke misli. No verujemo da čudno i ćudljivo rešeto vremena ne priznaje improvizacije nametanja preskakanja i zaskakanja. Ono daje šansu razumu i moralu da pokažu svoju moć i delotvornost. Od ljudi naročito onih koji se bave političkom teorijom i naukom zavisi hoće li ovu potencijalnu šansu osvestiti i iskoristiti. Čini se da je došlo vreme da se i Plamencu pokloni veća pažnja od one dosadašnje...“ (prof. dr Vučina Vasović)