Četiri predratne drame

A one Zoričine drame dobro su napisane. U svakom pogledu su tačne – i sa stanovišta dramaturških postupaka koje je spisateljica birala za svaki od svojih komada ali i u kontekstu odnosa koji Zorica Jevremović posredstvom svojih drama uspostavlja s vlastitim vremenom. A možda će biti tačnije ako se kaže: sa vremenima u kojima je pisala svoja dramska dela. Ova množina mi se čini veoma važna. Naime u jednom času Zoričine drame su najavljivale ono što će nam se dogoditi no da bi uistinu imale tu profetsku ulogu one su morale da budu zasnovane na tačnoj dijagnozi. A ona dijagnoza u našem slučaju hroničnih bolesnika večitih gubitnika u trci sa istorijom redovnih hroničara (i jalovih analitičara)vlastitih poraza i promašaja predstavljaju konstantu ne menjaju se evo već decenijama pa i stolećima. Upravo zato zbog te tačne dijagnoze dramskim tekstovima Zorice Jevremović nije istekao rok niti je prošao konačni termin za njihovo scensko uprizorenje. Sada međutim to više nije najava kobnih osamdesetih i tragičnih devedesetih pa ni "melem na ranu" svima koji bi da u Zoričinim dramama prepoznaju potvrdu onoga što su i sami znali slutili. Danas bi njene drame trebalo igrati kao anticipaciju budućeg zla s kojim smo srastali koje i dalje u nama tinja raste bubri i čeka svoj čas...