Srpski Faust i drugi citati

“Tekst Tanje Simić-Berclaz Srpski Faust i drugi citati bavi se paralelnom istorijom jugoslovenskog i srpskog pozorišta i društva bavi se stvaranjem nacionalne kulture i države odnosno jednačenjem ta dva pojma bavi se periodom za koji se tvrdi da je iza nas onim periodom o kome u stvari svi sve znamo samo još mnogo toga što znamo nije izrečeno. I to u formi drame… ... Na kraju Mefista Klausa Mana Glumac izlazeći na stadion koji urla u čast Hitleru pita se: ’Šta je ovo pa ja sam samo hteo da glumim.’ Drama Srpski Faust i drugi citati preispituje stavove načela i živote ljudi pre svega pozorišnih stvaralaca u vremenima u kojima se toliko ponavljalo do ogavnosti da ’dok topovi govore muze ćute’. Pa u tome je problem...“