Golub u lavljoj koži

Zoran Hr. Radisavljević za svoje sagovornike obično bira ličosti dana (pisce kojima je izašla knjiga slikare kojima je otvorena izložba i jedne i druge ovečane nekom nagradom).Naravno među njima ima najviše velikih imena onih koji retko daju intervjue te su i zbog toga zanimljivi za novinare.Ali Radisavljević razgovara i sa stvaraocima sa margine onima koji nisu u trendu koji žive u provinciji.Kultura je po Radisavljeviću bašta u kojoj cveta sto cvetova da upotrebim jednu metaforu koja je bila aktuelna još u doba studenskih demonstracija šezdeset osme.Kultura je višeglasje.Svako ima pravo na svojih pet minuta slave.Razgovor nikome ne škodi – razgovor je melem duši.Nije na naovinaru prvenstveni zadatak da vrednuje na njemu je da pruži informaciju a vreme će ili već neki drugi činioci sve postaviti na svoje mesto.Tako se može reći da Radisavljevićevi intervjui nisu samo galerija svojevrsnih duhovnih portreta oni su posredno i svojevrsna hronika našeg kulturnog života.Hronika nada uverenja neshvatanja razočarenja jadanja apela protesta...