Dnevnik

Vaclav Fomič Nižinski jedan je od najvećih i najslavnijih igrača svih vremena. Svetski čuvenim igračem učinile su ga i danas legendarne uloge u baletima Posvećenje proleća na muziku Igora Stravinskog i Popodne jednog fauna na muziku Kloda Debisija. Između 1918. i 1919. Nižinski piše svoj Dnevnik. Doživljava nervni slom i zdravlje mu se naglo pogoršava. Najpre odlazi u sanatorijum pa ga nekoliko meseci leče na jednoj bečkoj klinici uz konsultacije Junga i Frojda. Na kraju stanje mu se sasvim pogoršava i on tone u ludilo i sve do smrti 1950. boravi u duševnim bolnicama. Svojevremeno je američki pisac Henri Miler napisao o Nižinskom: "Ima jedan čovek tragična ličnost čiju knjigu često guram u ruke svojim prijateljima i poznanicima : Vaclav Nižinski. Njegov Dnevnik mi nešto govori o pisanju. To je bio napisao čovek koji je napola lucidan a napola lud. To saopštavanje je toliko golo toliko očajničko da razbija sve kalupe. Suočeni smo sa samom stvarnošću a to je gotovo nepodnošljivo. Od njegove tehnike mada sasvim lično može svaki pisac ponešto da nauči. Da nije završio u ludnici da je to bio tek njegov prvenac imali bismo u Nižinskom pisca ravnog igraču". Ovaj dnevnik otkrila je supruga Nižinskog Romola Nižinski u junu 1934. godine i prvi put ga kao knjigu objavila na engleskom 1936. Dnevnik čine tri dela: Život Smrt i Osećanja sa Epilogom. Ova knjiga osobeni je spoj potresnih i intimnih ispovesti opisa svakodnevnog života sećanja na detinjstvo i dane školovanja i godine rada u trupi "Ruski balet" Đagiljeva. Ovde se prepliću opisi neobičnih doživljaja halucinacija najuzvišenije propovedi i iskazi čudne poetske lepote. Nema čitaoca koji će ostati ravnodušan u susretu sa ovim štivom što u sebi ima nekog tragičnog poleta i tihe lepote koji su odlikovali i igru Nižinskog dok god je plesao.