Mihiz - odgonetanje jednog života

Na osnovu autobiografskih beležaka sećanja savremenika dostupnih arhivalija i prepiske Popović rekonstruiše Mihizov životni put od Iriga gde je rođen 1922. godine preko Sremskih Karlovaca gde je pohađao gimnaziju do dolaska u Beograd tokom ratnih godina i poratnih studentskih godina provedenih na adresi Simina 9a gde će se okupljati neki od najdarovitijih ljudi njegove generacije da bi zatim pratio njegov višedecenijski kritičarski spisateljski dramaturški urednički polemički i politički angažman sve do smrti 1997. godine. Bibliografija ostvarenih dela Borislava Mihajlovića Mihiza ne kazuje dovoljno o njegovom značaju za srpsku kulturnu scenu i uticaju koji je izvršio na njene protagoniste. Jednom prilikom Mihiz je o sopstvenom mestu unutar srpske kulture izrekao sud koji će se kao što je to najčešće u njegovom slučaju bilo ispostaviti kao najprecizniji: “Jedan objektivan čitalac idealno objektivan ako takav može da postoji verovatno bi tvrdio da je Mihiz bio više ličnost no trajna literarna vrednost da je bio više pojava i temperament no pravi pisac…” Ali kakva je to bila ličnost i kakav je to bio temperament! Upravo o tome svedoči i ova Popovićeva knjiga.Mihiz je bio čovek sa zlatnim mozgom a odsjaji tog mozga bljeskali su u svakoj njegovoj reči...Matija Bećković („Poslednji pozdrav“ decembar 1997)