Jevrejka Behara (sarajevska legenda)

Više od petnaest godina jedan pisac pokušava da uđe u trag izgubljenom portretu sarajevskog slikara Romana Petrovića i njegovom takođe izgubljenom modelu – lepoj jevrejskoj pralji sa Bjelava četvrti u kojoj su živeli sarajevski Sefardi. To traganje bez sretnog završetka urodilo je neočekivanim plodom knjigom u kojoj se ova iščezla lepotica pojavljuje kao lajtmotiv poput nostalgično tužne sefardske melodije pune prikrivene ženstvenosti i slutnje.Autor Neđo Šipovac poznati srpski pisac i istraživač iz oblasti književnosti koji je takođe izgubio grad u kome je proveo najveći deo svog života kao da je ovim traganjem za Beharom želeo ponovo da se vrati u zabranjene krajeve i ulice svoje mladosti tamo gde se još uvek nalaze ostaci jednog uništivog sveta. Po ko zna koji put iz Sarajeva su morali da odu u izgnanstvo Jevreji koje je tako velikodušno u petnaestom veku primio turski sultan Sulejman Veličanstveni pošto ih je iz Španije proterala kraljica Izabela. U Sarajevu ih je danas ostao neznatan broj a o njihovom životu ostala su da svedoče samo imena nekadašnjih kućevlasnika: Danona Kamhija Albaharija Kabilja Levija i drugih; napuštena sinagoga zvana Templ dragocena knjiga Hagada i ličnosti iz dela Isaka Samokovlije i Ive Andrića. (iz Predgovora Moma Kapora)