Jovan Hristić izbliza

Knjiga Jovan Hristić izbliza sa podnaslovom „Portret književnog prijateljstva“ ostvarena je u multižanrovskoj formi i može se čitati kao neka vrsta biografije jednog izuzetnog srpskog pisca koji je decenijama živeo bez nametljive ambicije da bude u fokusu javne pažnje. Hristić je delovao iz dostojanstva povučenosti ali sa montenjevskom sposobnošću da gleda na književne kulturne i pozorišne probleme a ponekad i na probleme koje donosi život sam. Mnogo je tu izukrštanih i nepoznatih detalja koji bi prepušteni vremenu nestali u privatnom zaboravu. Srećom ponekad naš život ili bar delovi života mogu dobiti naklonjenog svedoka ili bliskog sagovornika i to ima značaja ukoliko postignemo da taj život ili neke njegove faze osvoje viši smisao nasuprot zaboravu. Jer niko ne postoji u vakuumu pa ni dobar pisac pogotovu ne on. Ovo je znači neka vrsta portretnog eseja. Ponekad višestruka skica a manje celovit portret. Sasvim razumljivo. Ja sebe nisam smatrao niti bi bilo prirodno da se smatram Hristićevim potpunim svedokom a to znači da se moja misija ispunjavala ulogom prisnog sagovornika koji je istovremeno i poštovalac a koji sa te dve jasne pozicije pokušava da razume onoliko koliko se u nečijem životu koji je bio toliko osobeno individualan posvećen najboljim piscima i knjigama može nešto dokučiti i razumeti. (Mirko Magarašević)