Nojeva barka III

Slikar istoričar umetnosti teoretičar i likovni kritičar Miodrag B. Protić u trećem tomu svoje memoarsko-esejističke proze – prva dva istog naslova takođe su objavljena u Kolu – nastavlja da ispisuje svoje viđenje umetničkih i društvenih kretanja i promena u Srbiji i u svetu u završnim godinama HH i prvim godinama novog veka. Nova Protićeva memoarsko-esejistička i autobiografska knjiga takođe je jedna vrsta sinteze njegovih prethodnih stvaralačkih teorijskih i životnih iskustava. Iako se u novoj knjizi o dramatičnoj završnoj deceniji prethodnog i prvim godinama novog veka govori s povećanom dozom skepse i zebnje za dalji razvoj umetnosti i kulture ipak je njena osnovna duhovna orijentacija proizišla iz saznanja da su i umetnost prošlosti i moderna umetnost sadašnjosti velika zaloga i jedna vrsta duhovne i moralne energije za budućnost čoveka u izmenjenim društvenim tehnološkim i kulturnim okolnostima. U završnom tomu Protićeve proze u nijansiranom retrospektivnom nizu ponovo se kritički sagledavaju glavne tačke razvoja srpske umetnosti HH veka pronalaze se veze između prošlih i sadašnjih stvaralačkih ideja naših umetnika i ukazuje se na neke od ključnih tema kulture i stvaralaštva karakterističnih za naše vreme. Podsećanje na poznate ličnosti naše kulture i umetnosti kojih više nema i na pojedine momente iz autorove emotivne životne sfere daju poseban pomalo melanholičan ton ovoj knjizi posebno njenim završnim stranicama. Tome dobrim delom doprinosi i znalački odabrana i hronološki poređana fotodokumentacija na kraju ovog ostvarenja koja prati glavne momente autorovog života i istovremeno ukazuje na ličnosti koje su mu u intelektualno i stvaralačkom pogledu najviše značili. Srpska književnost i kultura dobili su Protićevom Nojevom barkom III dragocen i sintetičan kritičko-teorijski i autobiografski uvid jednog svestranog savremenog stvaraoca u razvoj srpske umetnosti i njene teorijske misli u HH veku i u ulogu koju je njegova ličnost imala u tome.