Mocart zločin Marije Terezije

O Mocartu je napisano na hiljade knjiga od strane raznih stručnjaka - muzikologa-mocartologa stručnjaka drugih profila među kojima je i veliki broj lekara koji su pokušali da daju svoj doprinos objašnjenju još uvek zagonetne i misteriozne Mocartove smrti. Osim toga objavljeni su tomovi Mocartove korespondencije niz sećanja a o biografijama da i ne govorimo. Prema tome svako ko se danas laća tog poduhvata da napiše knjigu o Mocartu mora biti spreman da može da zaluta u lavirint često protivrečnih podataka teza i pretpostavki.Kolja Mićević inače odličan poznavalac muzike uopšte rešio je da rizikuje i da se okuša u pisanju još jedne knjige o Mocartu" i uspeo je da načini odista fascinatnu knjigu koja se žanrovski uopšte ne može definisati. To svakako nije klasična biografija mada su u njoj sadržani svi relevantni biografski podaci i činjenice iz Mocartovog života i stvaralaštva već je je reč o jednoj hibridnoj tvorevini poetsko-prozno-esejističkog karaktera u kojoj su Mocartov život i delo oslikani iz raznih uglova i raznolikim literarnim sredstvima: od epistolarnih postupaka preko variranja Mocartovog života u vidu literarne poeme i fiktivne autobiografije do haiku poezije a knjiga se završava jednim odlomkom iz dela francuskih muzikologa Žorža de Sen Foa i Teodora de Vizeve a koji se odnosi na neobične okolnosti nastanka poslednjeg Mocartovog dela - Rekvijema. Ali ovo je i jedna provokativna knjiga kojom Kolja Mićević "baca rukavicu" izazova mocartolozima svojom tezom iskazanom već u podnaslovu knjige ("Zločin Marije Terezije"). Naime neobična sudbina Mocartovog života koji je prošao luk od obožavanog čuda od deteta kome su se divili svi evropski dvorovi preko relativno uspešnog bečkog perioda u Mocartovim dvadesetim godinama do poslednje 1791. godine u kojoj Mocart uprkos stvaranju remek-dela (Čarobna frula Titusovo milosrđe Rekvijem) zapada u bedu izolovanost i najzad njegova zagonetna smrt - ne prestaju da pobuđujue interesovanje kako naučnika i umetnika tako i običnog čoveka. Naravno najpoznatija teza ona o Salijerivom trovanju Mocarta iz ljubomore koja je i literarno i filmski tako efektno lansirana počev od Puškina preko Pitera Šefera do Formana ovde je odlučno i argumentovano odbačena a za uzvrat je ponuđena jedna druga.No bilo kako bilo ostaje činjenica da je sam uzrok Mocartove smrti još uvek sporan - lekari i sami o tome i danas imaju različite stavove. Da li je reč o "milijarnoj groznici" kako je zapisao lekar koji je konstatovao Mocartovu smrt ili o trovanju živom (kao leku kojim se tada lečio sifilis) ili o uremijskoj komi ili nešto četvrtom teško da će se ikada sa sigurnošću ustvrditi. A možda sve to i nije toliko bitno. Ma koliko da je poželjno i korisno poznavati činjenice iz života velikih umetnika moje je mišljenje kad je reč o Mocartu da je to čak potpuno irelevantno jer sve te priče "padaju u vodu" pred božanskom apsolutnom i rekla bih "isceliteljskom" Mocartovom muzikom koja je vanvremenska i kako kaže Artur Rubinštajn u svojoj Autobiografiji izbrušena poput brilijanta. Prema tome da zaključim o Mocartu ne treba mnogo pričati Mocarta treba slušati!"