Virdžinija Vulf

U martu 1941. jedna od najvećih britanskih romansijerki tog vremena odlučuje da okonča svoje dane. Ima pedeset i devet godina. Nije studirala nije imala dece i provela je veći deo života s istim čovekom. Iza sebe je ostavila koliko bogato toliko fascinirajuće delo u koje se ubraja jedanaest romana četiri eseja pozorišni komad i stotinak kritičkih članaka. Ko je Virdžinija Vulf? Glavni lik britanske književnosti kojeg mislimo da poznajemo. Virdžinija Vulf uživa ugled teške autorke čiji je život ogrnut je velom tajne. Njene depresije. Ludilo. Samoubistvo. Sve vodi ka tome da ta žena postane tragična junakinja. Knjiga Aleksandre Lemason daje nove uvide zasnovane na brižljivom istraživačkom radu autorke biografskim podacima velike spisateljice i njenim delima. Pokušavajući da rasplete niti Virdžinijine duše autorka nam nudi mogućnost povezivanja i boljeg razumevanja ove književnice. Telo Virdžinije Vulf a to su njene knjige su nam dostupne i poznate a autorka nastoji da otkrije čime je takvo jedinstveno stvaralaštvo podstaknuto. Ova knjiga predstavlja poziv na (ponovno) čitanje Virdžinije Vulf. Trebalo bi dakle početi od njenih knjiga bez ikakvog predznanja o onome što se priča o njenom životu ali danas više nije moguće ne biti upoznat sa legendom o njoj. Kroz pažljiv stilski izraz autorka započinje svoje otkrivanje od kraja od samih knjiga nadajući se time otkrivanju početka uloviti na krivini neke rečenice iznenadni smeh te žene koja je smatrala da vredi živeti jedino imaginaran život.