Dnevnik 1942-2001.

Dnevnik sam počeo da vodim još kao dečak u odrastanju. Onda sam ga prekinuo videći valjda da beleži sve same beznačajnosti ali sam sa sedamnaest godina počeo da ga pišem ponovo u novu svesku i posle toga nisam prestajao da u tu svesku i u sve nove i nove unosim datirane zabeleške o sebi i o onom što mi se bitno i uzbudljivo dešava. Dugo se nisam pitao da li ću dnevnik objaviti. Ali on je započet kao uteha usamljenika i kao zadovoljavač potrebe za trajanjem pisca u nastajanju postepeno izrastao u posebno književno ostvarenje o čijoj sam se budućnosti morao postarati kao i o svima ostalima. Pošto je bio tajan pobojao sam se bio na početku međujugoslovenskog rata da bi usled neke nesreće - požara bombe šta ja znam - mogao iz nepoznatosti propasti pravo u nepostojanje pa sam prepisao prvih njegovih devet godina i štampao ih najpre u časopisu “Književnost” a potom 1991 kao knjigu kod Matice srpske pod naslovom Dnevnik 1942-1951.