Basne 2008.

Jedan žanr koji je u našem književnom ambijentu daleko više budio uspomene na poučno podignut prst Dositeja Obradovića nego na izazov savremenog satiričara Putniković oblikuje kao totalnu to jest iznutra do kraja ostvarenu sliku i priliku naših parlamentarnih događaja naših dečjih bolesti upravljanja naše zanvoljene ili samo večite Stradije. Pojavljujući se baš na stogodišnjicu smrti Radoja Domanovića autora koji daleko više zrači i dejstvuje izvan granica malenog onog nekadašnjeg suvereniteta na brdovitom Balkanu basnoviti svet ovog Putnikovića ne impresionira samo svojom doslednom antropomorfnom istinom negatorstvom koje ne poznaje granice nego i tananim osećanjem na nijanse za najnovije podvale za već zaboravljene aluzije koje odjednom narastaju do simbola.