Kultura i globalizacija

Modernost pripada onoj maloj porodici teorija koje bi želele da budu univerzalno primenljive a istovremeno objavljuju da to već jesu. Ono što je novo u vezi s modernošću (ili sa idejom da je novina koju ona donosi jedna nova vrsta novine) proizlazi iz te dvojnosti. Šta god da je inače proizveo projekat prosvetiteljstva on je težio da stvori osobe koje bi naknadno poželele da su postale moderne. Ta samodovoljna i samolegitimizujuća ideja izazvala je mnogo kritika i mnogo otpora kako u teoriji tako i u svakodnevnom životu.U vreme mog detinjstva u Bombaju iskustvo modernosti dolazilo je pre svega kroz čula i bilo uglavnom preteorijsko. Video sam i omirisao modernost čitajući Life i brošure američkih koledža u biblioteci Američkog informacionog centra gledajući holivudske filmove B (pa i A) produkcije u „Erosu" pet stotina metara od zgrade u kojoj sam stanovao. Ranih šezdesetih preklinjao sam svog brata koji je tada bio na Stanfordu da mi donese farmerke a kada se vratio kući osetio sam miris Amerike u njegovoj kozmetici marke „Right Guard". Polako sam gubio Englesku koju sam ranije upijao iz viktorijanskih udžbenika glasina o stipendistima Rodza s mog koledža i knjiga o Biliju Banteru i Biglzu[1] koje sam gutao zajedno s knjigama Ričmol Krompton i Enid Blajton (Enid Blyton)[2]. Freni i Zoi Holden Kolfeld i Zeka Angstrom[3] polako su potkopavali onaj deo mene koji je dotad bio zavetovan Engleskoj. Tim malim porazima može se objasniti kako je Engleska izgubila imperiju u postkolonijalnom Bombaju.Tada nisam znao da prelazim iz jedne vrste postkolonijalne subjektivnosti (anglofona dikcija fantazije o raspravama u Oksford Junionu zavirivanje u Encounter patricijsko interesovanje za humanističke oblasti) u drugu: u grublji seksepilniji adiktivniji Novi svet u kojem se reprizira Hemfri Bogart u svet Harolda Robinsa magazina Time i društvenih nauka u američkom stilu. U vreme kad sam konačno zaronio u zadovoljstva kosmopolitizma na koledžu Elfinston bio sam opremljen svim adutima - anglofonim obrazovanjem bombajskom adresom više klase (ali porodičnim prihodom srednje) društvenim vezama s važnim ljudima na koledžu slavnim (sada pokojnim) bratom koji mi je utro put na koledžu sestrom okruženom prelepim drugaricama studentkinjama. Ali već sam bio zaražen Amerikom. Tako sam krenuo putem koji me je odveo na univerzitet Brandajs (godine 1967 kada su studenti u Sjedinjenim Državama bili uznemirujuća etnička kategorija) a zatim i na Čikaški univerzitet. Godine 1970. još sam se kretao ka mestu sastanka sa američkom društvenom naukom studijama oblasti i onom trijumfalnom formom teorije modernizacije koja je još bila pouzdan znak prepoznavanja amerikanizma u bipolarnom svetu.