Miholjsko leto starog Beograda

Profesija arhitekte ojačava njegove korene i izoštrava fokuse posmatranja urbane stvarnosti... ne samo graditeljsko-strukturne već i sociološke psihološke likovno-estetičke i druge. Rođena Beograđanka studiozna teoretičarka i praktičarka urbanizma ali i suptilna likovna interpretatorka promenljive urbane scene magistar arhitekture Milica Jakšić duboko ponire u probleme beogradske svakodnevice. Samim tim što ih svakodnevno razrešava njenom oku ne promiče ni najmanji delić naročito ako predstavlja uzrok neželjenog stanja. Urođenim smislom za likovnost nostalgijom starosedeoca i posvećenošću profesionalca autorka je oblikovala izuzetan grafički spomenar. Posle izlaganja na salonima urbanizma mr Jakšić će svoje grafike objaviti pod naslovom - "Miholjsko leto..".! Od kuća spomenika i starica preko kupolastih egzotičnih modernih... do sirotinjskih iznenađujućih iščezavajućih... odvija se panoptikum starih nastambi. Koliko osećanja za "duh mesta" nalazimo u crtežima i lirskim zapisima! U okruženju kolega sjajnih crtača teško je istaći se. Ipak autorka nudi specifičan izraz kojim dočarava zgrade i ambijente. Da li su to gobleni tapiserije arabeske...?! Sve to kako kada kao sredstvo oblikovanja znalački kadriranih sekvenci. Treperava linija kao da ne sluša ruku ali... odmotavanjem prediva odvija se rafinirano tkanje prizora. Akvarelski prozračne krošnje uranjaju konturama u pitome krovove. Paučinasta sfumato faktura sugeriše patinu vremena a ornamentalna plastika i preciznost detalja daju na znanje da ove setne prizore komponuje neimar od zanata. Slike kao da dišu! Smelo eksponirana šrafura poprima ulogu materije ali i senki i vazduha... dubinski planovi ostvareni su gustinom grafičkih linija... sve je u komešanju a ipak smireno u harmoničnoj vremeplovnoj konotaciji. Davno nismo videli takav spontani hiper-lepršavi grif sa tako dorečenim materijalnim ali i psihološkim učinkom. I taman kada pomislimo da će crtački perfektno ispleteni toranj Saborne crkve već pod najslabijim dahom "rasparati" svoje paučinasto tkivo uviđamo da je ovaj prestonički megalit postojaniji od onog u Kjubrikovoj "Odiseji 2001"!