Agonija hrišćanstva

?(...) Istina je nešto kolektivno društveno čak građansko; istinito je ono u čemu se slažemo i pomoću čega se razumemo. A hrišćanstvo je nešto individualno i neizrecivo. I zato je u stanju agonije u svakom od nas? kaže u uvodu Agonije hrišćanstva Migel de Unamuno. Unamuno u Agoniji hrišćanstva kako sam kaže ?u konkretnijem ali i sa više improvizacija? ?u gušćem i vatrenijem obliku? ponavlja mnogo toga što je izneo u delu O tragičnom osećanju života po kojem je čitalačkoj publici kod nas uglavnom poznat. Pojmu agonija Unamuno vraća autentično značenje ? borba i u knjizi je izložena Unamunova agonija njegova borba za hrišćanstvo ? ?agonija hrišćanstva u meni njegova smrt i vaskrsenje u svakom trenutku mog intimnog života? kako kaže autor koji je knjigu pisao u egzilu pobegavši od diktature u Španiji. Uz lična preispitivanja Unamuno preispituje i sudbinu kako svog tako i svih ostalih evropskih hrišćanskih naroda ...Delo agonija hrišćanstva nastalo je u Parizu gde se njegov autor obreo silom prilikau izbeglištvu u ličnoj agoniji i krizi. Ovo je suptilno razmišljanje jednog vernog rimokatolika bolje reći jedna vrsta ispovesti. On postavlja osnovna i ključna pitanja za samo hrišćanstvo nezaobilazna pogotovo danas....Duhovni rat i agonija nikada ne prestaju traju celoga života jer za sve vreme dok smo ovde u svetu imamo šansu ili za duhovno napredovanje - a ono ne biva bez borbe - ili pak za nazadovanje koje je greh i nečistota duhovna i telesna...Unamuno je veoma kritičan i prema nekim pojavama unutar rimokatolicizma....Važno je da ovo delo pokreće mnoga pitanja što ne daje uvek definitivne i celovite odgovore čime u svakom slučaju navodi čitaoca na razmišljanje ne ostavljajući ga ravnodušnim i nezainteresovanim za neke sudbonosne i važne ne samo hrišćanske već i civilizacijske probleme.