Divlji lov kralja Staha

U noveli Divlji lov kralja Staha čitalac će se sresti sa nekim već poznatim motivima iz svetske književnosti kao na primer iz Baskervilskog psa Artura Konana Dojla: dvorac s priviđenjima borba za nasledstvo korišćenjem lažnih demonskih sila i porodičnih predanja. Ali sve su to čisto formalne sličnosti. Pripovest Vladimira Karatkeviča je samosvojna već i po atmosferi a da se i ne govori o idejnom sadržaju. „Kralj Stah“ se ne obračunava samo sa vlasnicom dvorca nego i drži u strahu i pokornosti lokalne seljake. Ali narod zaboravljen osiromašen i gladan ne želi da trpi još i ovaj teror. Divljem lovu dolazi kraj. Pripovest se završava neočekivanim prodorom u naše vreme: „U jezivoj tišini mahnito juri nad zemljom Divlji lov kralja Staha. Budim se i mislim kako nije prošlo njegovo vreme dok postoje mrak glad neravnopravnost i crni užas na zemlji. On je simbol svega toga. Napola utonuvši u maglu juri nad mračnom zemljom Divlji lov.“