Kuhinja moga prijatelja

Jači deo nove i zanimljive knjige Velimira Ćurgusa Kazimira jesu čiste pripovetke kojima je esej pridodat tek kao zrno začina bez kojeg svakako ne bi bilo onog kompletnog ukusa i užitka. Knjiga pomalo gubi na snazi kada pripovetka sasvim ustupi mesto eseju jer čitaocu koji je dotle bio naviknut na aperitiv predjelo glavno jelo i desert - na slatkoću pripovetke - sada zapravo ostaje samo začinski dodatak.U naslovnoj priči "Kuhinja mog prijatelja" prijatelj iz Frankfurta savetuje pripovedača da ostavi sve poslove i posveti se isključivo pisanju. Zaista posle ove knjige ne ostaje nam ništa drugo nego da istu molbu uputimo Velimiru Ćurgusu Kazimiru jer on piše dobre stvarnosne pripovetke imajući pri tom velik esejistički dar i naročito duhovitost - dva oružja kojima uspeva da pobedi banalnost svakodnevice te od kuhinje političara i praznih pivskih flaša stvori literaturu. S tim da ubuduće - odvojeno - u levoj ruci drži esej a u desnoj recimo pripovetku.