Torba od vrbovog pruća

Knjigu otvaraju dva usmerivačka mota. Onaj Foknerov upućuje ka prividno prikrivenoj avangardnosti (ona se najpre i najviše da uočiti u miksturi ponuđenih književnih ‘pazli’) a drugi — Kišov — asocira na prustovsko oživljavanje odbeglog vremena i ukazuje i na ‘memoarsku’ dimenziju koju Todorovićevi tekstovi čak i kada su dati kao snovi donose. Nikako se ne sme zaboraviti da ništa čak i kada je o tobožnjim praktičnim savetima (njih moramo iščitavati na humornoj možda čak i grotesknoj ravni) ne sme biti pročitano doslovno. Todorović i signalizam insistiraju na neprekidnoj igri i apsolutnoj slobodi koja i dopušta i nalaže da se i citirano dovođenjem u novi kontekst pročita novim i iskošenim naočarima.iz Pogovora Dušana Stojkovića