Vrt ružnih snova i druge priče

Houpovi posrnuli sveštenici patuljci cinični dokoličari ražalovani oficiri sitni preduzetnici preljubnici i mučenici grešnici i sveci naizgled tako nepomirljivo različiti ipak imaju nešto zajedničko: svi odreda su „raseljena lica”. Niko od njih nije kod kuće naročito ne oni koji to prividno jesu. Identiteti - kulturni nacionalni ili ideološki - samo su neubedljive uvredljivo jednolične maske. Bezdomnost kao jedna od najvećih tema književnosti dvadesetog veka u literaturi dvadeset prvog dovedena je do krajnosti. Iz te krajnosti progovaraju pripovedači i junaci u pričama Kristofera Houpa pokazujući nam s blagim osmehom ali neopozivo kako više ne postoje mesta na koja bismo se mogli vratiti. Postoje samo zoološki vrtovi koje smo odabrali da u njima živimo. (Zoran Paunović)