Goli pripovedač

Možda je ponajbolji deo velikog opusa Jovice Aćina vrsnog pripovedača i izvanrednog prevodioca upravo njegova esejistika. Stoga je svaka nova esejistička knjiga Aćina pravi događaj u našoj kulturnoj javnosti. U knjizi Goli pripovedač Aćin kaže: "Razmišlja se ovde o koječemu ali najviše o pripovedanju ( da i romanima) o golotinji i prerušavanju kao i o drugim česticama iz poetike pripovedanja. Kad sam esejističko pisanje dovodio do mesta odakle se već razgovetno uočavala neuhvatljiva granica pripovedanja bezmalo pozivajući pripovedanje u argumentovanje makar nehotično i višesmisleno varirajući i šireći izvornu esejističku modulaciju ponesen izvesnim pitanjem ili većma samom pričom u tim zapisima je proba mišljenja ostajući što jeste oživljavala i bivala istovremeno nešto drugo: onaj ko proba razmatra i piše postajao je - u sopstvenom probanju razmatranju i pisanju - lik iz priče". Aćin u ovim esejima razmatra pitanja vezana za smrt romana promišlja proces nastanka knjige fenomen pisca Dž. T. Liroja sa skrivenim identitetom... Goli pripovedač delo je koje ogoljava i pisca i pripovedača i samog čitaoca postavljajući večita pitanja o smislu svrsi i budućnosti esejistike i pripovedanja kao i književnosti kao takve u novom milenijumu.