Dnevnik izgnane duše

Jovica Aćin uspeva da učini ono što mnogi pokušavaju: da pričajući jednostavnu i običnu malu i gorku sasvim ličnu priču čitavu stvar podigne na viši nivo da ispriča nešto što je univerzalno da otvori biblijski problem a sve to gotovo i ne dotičući esej vrstu kojom vlada taman onoliko koliko i pričom. Štaviše za formu svog romana (romana?) bira dnevnik koji o svojoj "sestri bliznakinji" navodno piše glavna junakinja Eva Batizić. Birajući za suštinu knjige dnevnik jedne sasvim obične indivudue ovaj pisac posvećuje roman malom pojedincu kog su smrvile strahote našeg svakodnevnog života.